Your browser (Internet Explorer 7 or lower) is out of date. It has known security flaws and may not display all features of this and other websites. Learn how to update your browser.

X

Navigate / search

СВЕТСКИ ДАН ДИВЉИХ ВРСТА

Неодрживо коришћење природних ресурса представља најозбиљнију претњу за опстанак дивљих врста у природи. Илегална трговина дивљим врстама, одмах после губитка природних станишта, представља фактор који ствара све већи притисак на угрожене дивље врсте, до те мере да све чешће доводи до потпуног истребљења врста, односно њихових популација у дивљини.

Светски дан дивљих врста обележава се широм света на данашњи дан, 3. март,  у циљу указивања на штетност људских активности попут криволова, незаконитог сакупљања из природе и илегалне трговине живим примерцима, као и њиховим деловима и дериватима. Генерална скупштина Организације уједињених нација је на 68. заседању 2013. године симболично одредила 3. март као датум за обележавање дана дивљих врста тако да се датум подудара са датумом стварања Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. године. CITES Конвенција штити угрожене врсте путем регулисања међународног промета и трговине преко 35 000 врста животиња и биљака. Овај међународни уговор има 183 потписнице, укључујући и Републику Србију од 2001. године.

По подацима Међународне криминалистичке полицијске организације – Интерпол, илегална трговина угроженим врстама спада међу првих пет илегалних активности на глобалном нивоу по илегално стеченом капиталу. Опстанак дивљих врста у природи све чешће директно угрожавају организоване криминалне групе кроз криволов и кријумчарење, како живих примерака, тако и њихових делова и деривата. Тропска дрвна грађа, слоновача, рогови носорога, делови тела тигрова и других великих дивљих мачака, љуске панголина, живи примерци птица, гмизаваца, примата и многих других врста, нажалост се свакодневно кријумчаре широм света.

Главна подручја из којих се дивље врсте узимају из природе и којим се снабдева светско илегално тржиште дивљим врстама јесу подсахарска Африка, Јужна Америка и југоисточна Азија. Главни разлози за постојање овог вида илегалне трговине јесу висок степен биолошке разноврсности у напред наведеним подручјума, општа лоша економска ситуација, деловање организованих криминалних група, неодговарајући капацитети надлежних органа за ефикасно сузбијање криволова и кријумчарења, неодговарајући закони и благе казне за преступе у овој области као и присуство корупције.  Илегална трговина не би постојала у предметним размерама да са друге стране као главни узрок овог проблема не постоји незасита потражња на тржишту потрошача, првенствено у Европској унији, Сједињеним Америчким Државама, али све чешће у Азији..

Географски положај Републике Србије је такав да је ставља на једну од главних рута за кријумчарење обзиром да се граничи са јединсвеним тржиштем Европске уније од преко 503 милиона људи. Република Србије првобитно представља транзитну државу за кријумчарење дивљих врста, али такође и државу порекла и државу крајњег одредишта за поједине заштићене врсте. Надзорни органи задужени за контролу прекограничног промета попут царине и граничне полиције све чешће се сусрећу са покушајима кријумчарења, како живих примерака дивљих животиња, тако и њихових делова и деривата.

Потврђивањем CITES конвенције 2001. године, Република Србија је преузела  обавезе из овог међународног уговора које подразумевају одговорност и ангажовање надлежних органа у борби против илегалне трговине примерцима угрожених врста дивље флоре и фауне. Резултати спровођења CITES конвенције се најбоље приказују спречавањем покушаја кријумчарења и других незаконитих радњи са заштићеним дивљим врстама и уз изрицање одговарајућих пресуда за санкционисање преступа.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине традицинално обележава Светски дан дивљих врста флоре и фауне и наставља да у сарадњи са сродним службама у земљи и иностранству допринесе очувању биолошкe разноврсности  на глобалном нивоу.